Zimski mirisi kao inspiracija

Zimski mirisi kao inspiracija

S početka decembra pozdravila sam vas sa svojih 10 predloga za lepši kraj godine koji sam i sebi želela da ulepšam. Nakon toga se povukla i javljala vam se sličicama prazničim i porodičnim i po kojom svojom rečju ili citatom. Osetila sam da mi treba povlačenje.

Nisam od onih koji se žali na predhodnu godinu, jer kada premotam film unazad, pogledam sve zahvalnosti koje sam zapisala, prebrojim svoje najdraže ljude i uvidim da su svi sada dobro i na broju, sagledam sve okolnosti, kontekst, sebe u svemu tome i sve one sa kojima sam dolazila u dodir, ne bih bila istinita kada bih se žalila.

Kraj godine mi je doneo osećaj težine na ramenima, psihičku iscrpljenost, umor od trajanja nečega što ne znamo koliko će još trajati. Nezgodna je ta nepredvidivost, osećaj da može da se zatrese pod nogama kao u nedavnom zemljotresu koji se osetio i u višespratnici u kojoj živim, a dolazi iz tačke kilometrima daleko.

Zato mi je više nego ikada trebao ventil… zaron u sebe. Zaron u knjige. Zaron u pisanje. Što manje spoljnih uticaja. Ekrana. Objavljivanja. A kada su se misli presložile, umor splasao, iscrpljenost nestala zajedno sa glavoboljama, došao je na red pogled kroz prozor, a zatom i izlazak.

Jednog neponovljivo lepog dana je taj izlazak imao miris ružine vodice, uz osećej mraza na licu i vrhovima prstiju, uz jedan divan ženski razgovor i uz osmeh plavooke devojčice. Neponovljivo.

I onda, malo po malo, dođe preokret.

Vratiš se sebi. A to osvestiš u trenutku.

Tako sam nedavno u jednom razgovoru izgovorila rečenicu da ne želim nikoga da zabavljam shvativši to dok sam tragala po kutiji imena, lica, uspomena i reči. I sve to skupa čini sublimat  sastojaka koji kaže osmehni se, ti to možeš, verujem u tebe. Šalju talas ohrabrenja i vere koji ulazi u kosti, mišiće, srce i kožu. Okreće mi pažnju koje su dobre, pokretačke, pozitivne, zbog kojih se dobro osećam i dan počinjem sa energijom koja je na takvom nivou da ne da prostora velikoj oscilaciji. Emotivnoj. Umnoj. Telesnoj.

“Though no one can go back and make a brand new start, anyone can start from now and make a brand new ending.” — Carl Bard

Pomenula sam već zaron u pisanje, jer pisanje je dobra luka. Lekovito mesto … i ne treba tu mnogo mudrovanja. Inspiracija za pisanje se može pronaći svugde. Nekada za inspiraciju pomažu slike. Nekada zvuk muzike i rečenice koje čujete od drugih ili ih vi izgovorite. A nekada je to kao ovih dana u mom slučaju MIRIS. Tačnije više njih. Divlji kesten, neven, lavanda, ruža ili zvezdasti anis. Neverovatno kako cela teglica miriše na njega, a i kuhinja, jer sam ga skuvala sa rižom.

Zato hvatajte inspiracije u letu, čak i tamo gde im se najmanje nadate.

 

Biti dobar čovek u Sunčevom sistemu

Biti dobar čovek u Sunčevom sistemu

Ovo svoje druženje sa čitaocima Original Magazina želela bih da započnem jednim svojim tekstom iz prošlosti. Tačnije, ovo je jedan od mojih prvih blog postova koji je na kratko ugledao svetlost dana na jednom domenu koji odavno više nepostoji.

On je spona mene tada sa mnom iz tinejdžerskog perioda života. Nastao je na jednoj od mojih životnih prekretnica, tik kako sam napunila 30 godina, (tačnije 2013-te) i, još uvek nesvesna toga, polako krenula stazama kojima i sada koračam.

Te staze popločane su rečima, a ne brojevima kako je do tada bilo. Jedan svet obračuna, proračuna, salda i konta, postao je moj novi svet u kome se rađaju ideje koje oblikovane u priče, pokazuju svoje pravo lice svetu kroz pisanje priča, sadržaja za veb i copywriting.

Oni koji već prate moj rad, primetiće koliko mi se stil pisanja izbrusio. Primetiće takođe, i da je jedna 30-ogodišnjakinja tragala za svojom suštinom, svojim smislom postojanja, za boljim načinima upoznavanja sebe i sveta oko sebe, svesna svojih zapitanosti još dok je bila, takoreći klinka.

Ono što je svakako ostalo isto je, da se i dan danas vraćam knjigama kada sam najviše upitana i da uvek osluškujem sebe kada tražim kazaljku na kompasu svoga života.

Pa, da počnemo…

Puno puta sam je pozajmljivala drugima, još više puta je čitala, a u nekoliko navrata su mi je i ukrali ili mi je jednostavno nisu vratili. Srećom, pronalazila sam je kod uličnih prodavaca, na manjim sajmovima knjiga negde skrajnutu i sklonjenu u deo štanda i izložbenog prostora koji nije reprezentativan i ne treba posebno da privuče pažnju kupaca i čitaoca.

Kada bih ušla u neku od poznatijih knjižara i zatražila je pomenuvši njen naslov ili pisca, naišla bih na zbunjujući pogled prodavca i odgovor:

“Nije nam poznato“.

Do nje sam slučajno došla, negde u tinejdžerskim danima, kupivši je verovatno u periodu kada sam puno razmišljala o tome ko sam ja zapravo, ko su ljudi oko mene i kako ću preko saznanja o sebi i drugima moći da objasnim naše odnose. Načine na koji komuniciramo, uglove iz kojih gledamo na stavri i ljude oko sebe ili naprosto, zašto se sa nekima u životu sretnemo, povežemo, nešto doživimo, a sa nekima ne.

Zašto nam određeni ljudi odgovaraju, a neki ne

Zašto nam baš neki posebni ljudi ostanu u sećanju, a sreli smo ih samo jednom, a oni sa kojima smo provodilu puno vremena, a sada više nisu u našoj blizini jedva i možemo da ih se setimo.

Čini mi se da oni koji se bave sobom, koje zaista interesuje njihov život i kvalitet njihovog života, ta pitanja sebi postavljaju i kada više nisu tinejdžeri.

Ulaganjem u sebe tako što ćemo naučiti ko smo i šta zapravo volimo i želimo od sebe je ključna. A kada to znamo, tada će nam komunikacija sa sobom i drugima biti daleko lakša.

Knjige koje pamtim, knjige kojih se ne sećam

Nailazila sam na različite knjige koje da ih sada ponovo držim u rukama, ne bih mogla da se setim da sam ih čitala.

Nisam neko ko će uzeti horoskop iz dnevnih novina, pročitati ga i zaključiti da je sve to sigurno tako, da me čeka fantastičan novčani dobitak, da mi u ljubavi „baš ne štima“, da mi prijatelji rade iza leđa i da ne treba da sedim na hladnom da se ne bih prehladila. Ali sam u knjizi „Sunčevi znaci Linde Gudmen“ pronašla Neverovatne priče, kako ih ja nazivam.

Zašto sam tada kupila knjigu o horoskopskim znacima, ja to stvarno ne znam, ali se toj knjizi uvek vraćam i uvek me oduševljava. Kao i svaka knjiga tog tipa, podeljena je na poglavlja po sunčevima znacima od prvog do poslednjeg, tj. od Ovna do Ribe, a ona na podpoglavlja za muškarca, ženu, dete, šefa i službenika. Prilično neinteresantno, zar ne?

Takva knjiga se naravno ne čita od korica do korica, već samo za onaj znak koji vas zanima, pa sam ja tako počela da čitam o svom znaku i zamalo se prevrnula sa stolice od smeha. Nikada ništa tačnije i duhovitije nisam pročitala, a za divno čudo toliko se toga poklapalo sa mojom ličnošću da sam bila zaprepašćena.

Na neverovatno duhovit i zanimljiv način, kroz priče i situacije ljudi koje je pisac ove knjige imala prilike da upozna, ona je horoskop opisivala kroz njihove reakcije, rečenice, ponašanje i kroz te segmente gradila sličnosti i razlike ljudi koji su istog sunčevog znaka. Poneka poređenja našla bi se i sa drugim sunčevim znacima, tako da je knjiga zapravo povezana, kao što smo i mi međusobno svi povezani.

Linda nigde nije ograničavala određeni sunčev znak da je isključivo takav i takav, da ima određene mane i vrline, jer šta su nekome moje mane, šta vrline.

Šta ja mogu kod sebe smatrati manom, nekome se to baš kod mene dopada.

Već sam pomenula da mi ovu knjigu često nisu vraćali oni kojima sam je pozajmila. Bilo je perioda kada sam bila dugo bez nje. Setila bih je se ponekad. S obzirom da je prvi put izdata pre 30 godina i da mi često ti izdavači nisu poznati ili ih više nema, ja sam se mirila sa tim da je neću više naći niti imati prilike da je kupim.

Na sreću, kada sam se najmanje nadala, na nekoj tezgi na pijaci, na lokalnom sajmu knjiga ili kod uličnih prodavaca, ja bih je ugledala. Cena joj je uvek bila na nekom trajnom sniženju. Ili je spadala u red onih za koju bi prodavac dao bilo koju cenu, samo da je proda, jer mu zauzima mesto i pravi nepotreban teret u gepeku i na lageru.

Kada sam nepunila trideset godina, ponovo sam je kupila, jer je ponovo nisam imala i sva srećna je donela kući. Tada sam se setila da mi je neko rekao da kada pređem trideset godina, a naročito 35, počinje da dominira podznak. Znala sam šta sam u podznaku, ali sam za osobe koje sam poznavala, a da im je to bio horoskopski znak smatrala da su prilično dosadne. Zato sam tako tu činjenicu potpuno isključila kao moguću.

Ipak, nisam imala mira dok nisam ipak pročitala šta Linda ima da kaže. Okrenula sam poglavlje u kome je pisalo o mom podznaku. Našla podpoglavlje o ženi u tom znaku i ponovo se zaprepastila. Ne samo što je opet sve bilo tačno, nego mi se taj dosadni znak ustvari dopao. Ja sam se sebi konačno dopala.

Naslovna slika: iz lične arhive
Izvor: Original Magazin
Autor: Marija Trifunović

Strpljivi koraci

Strpljivi koraci

Koraci na putu mnogih koji me nadahnjuju i inspirišu kao i svaki svoj korak koji sam do sada pravila hodajući po stazi svog života, karakteriše jedna stvar. STRPLJENJE. ⠀

Stiven Voznijak, inženjer i suvlasnik Apple-a rekao je da mu je glavna osobina koju je razvio i koja mu je pomogla u celoj karijeri jeste STPLJENJE.⠀

A strpljenje se tako često podcenjuje. Stpljivim ljudima koji pri tome nisu ni glasni ni nametljivi, pripisuju se osobine da su neambiciozni. Da ne reaguju dovoljno brzo na promene.⠀

A često, baš takvi ljudi imaju veliku moć opažanja. Moć jasnijeg i preciznijeg razumevanja promena i zapravo se prilagođavaju vrlo dobro, jer su to oni ljudi koji nisu zvezde padalice koje se pojave, zablistaju i nestanu, već zvezde Danice. Sijaju uvek, nekad jače, nekad slabije, ali su uvek tu da sebi i vama osvetle put.⠀

Kako da se na kraju stresnog radnog dana ne osećate kao izduvan balon

Kako da se na kraju stresnog radnog dana ne osećate kao izduvan balon

Verovatno su vam poznati oni dani kada jednostavno ne znate gde ćete pre sa poslom. Imate utisak da je sve prioritet. 1.000 je stvari na koje treba da se fokusirate. Rokovi vam “stoje nad glavom”. Neke ranije obaveze već nestrpljivo čekaju da im se posvetite, a one nove su već tu i ne pitaju se koliko ste umorni. Prebukirani.

Uh, inbox je pun, emailovi čekaju da budu pročitani i na njih poslati odgovori. Klijent hoće sastanak što pre.

(више…)

Može li se prečicama stići do slobodnog vremena?

Može li se prečicama stići do slobodnog vremena?

Verovatno i vi konstantno osećate da vam vreme klizi. Da prolazi kroz prste kao pesak. Da ga stalno još malo nedostaje kako bi se uradilo još ovo i još ovo i još ovo i tako u nedogled.

Iako ne možemo uticati baš na sve okolnosti, ipak je korisno znati po neki trik kako da budemo produktivniji u radu. Kako da ostane više slobodnog vremena naročito ako ste “sam svoj gazda”, pa vaše poslovne obaveze neće niko drugi završiti osim vas samih.

Iako sebe smatram prilično organizovanom osobom, upadam povremeno u zamke izgubljenog vremena. Zaglavim se i tačka. Kako bih se izvukla iz njih trudim se da idem prečicama.

Koje su to prečice za lov na slobodno vreme

Zapiši svoje obaveze

Ako su mi nečiji saveti vezani za dobru organizaciju vremena pomogli onda su to saveti Brajana Trejsija. Koliko god da sam umorna, ili mislim da nemam vremena za to, ipak svoje obaveze pišem unapred. Barem dan ranije. Takođe, trudim se da sam objektivna u planiranju.

Volim notese mada sam veliki fan programa poput Asana. Iako mi je on predviđen za rad sa klijentima, njegov odeljak za “Personal Projects” je moje mesto za planiranje. Može se instalirati i kao aplikacija na telefon radi lakšeg praćenja obaveza. Postoje i drugi Task Management programi kao što su Trello, Kambanchi, MeisterTask ili jednostavno Google kalendar.

Poštuj svoje vreme

Postoje situacije u poslu kada je potrebno odmah reagovati, pa se tada neki planirani zadaci pomeraju za kasnije. Ali, bez obzira na to, poštujem svoje vreme i trudim se da se što više držim plana.

Vreme provedeno na društvenim mrežama (ako ne spada u poslovnu obavezu) trudim se da u toku jednog dana svedem na minimum. Odgovore na mailove obavljam odmah ujutru i na kraju dana. Uvek sam u toku šta me čeka u inboxu, ali odgovaram po prioritetima. Ukoliko mislim da ću upit iz maila brže rešiti razgovorom, to učinim na Skype ili Viber.

Dan počinje od ranog jutra

Testirala sam sebe više puta i ustanovila da mnogo više stvari završim kada ustanem rano ujutru. Neverovatno koliko se toga može završiti do 9h, a dan je faktički tek počeo. Ustajanje vrlo rano mi teže pada u zimskom periodu, ali to nadomešćujem navikom da ustajem uvek u isto vreme.

The Power of NO

Kada god sam prihvatila da radim stvari za koje sam znala da nisu za mene, blokirala sam mogućnosti za one druge. One koje su zapravo My Cup of Tea. Tom blokadom gubila sam dragoceno vreme i energiju.

Kada sam počela da ne prihvatam sve ponude za saradnju, da ne ugađam samo drugima i da odbijam stvari koje ne smatarm korisnim za sebe, primetila sam pozitivne pomake.

I učim i radim

Bez konstantne edukacije nema ni poslovnog napretka, ali i to iziskuje vreme. Na DIDS 2017 konferenciji me je oduševio stručnjak za AdWords, Miroslav Varga, koji je rekao da, bez obzira na veliko iskustvo, svaki dan uči 1-2 sata. Fenomenalno! Time je sve rekao. I da je edukacija neophodna i da je potrebno jasno odrediti vreme za to kao i za sve ostale poslovne obaveze.

Svaki novi dan je novi izazov, ni jedan potpuno isti kao drugi. Iako volim to što radim, slobodno vreme vraća mi snagu. Dok mi rad na zanimljivim projektima daje dobru energiju, snaga tu energiju pokreće. Zato je težnja za balansom nešto čemu bi svi trebalo da težimo.

Autor: Marija Trifunović

Izvor: VA Magazin

 

Kako da savladate svoju nemotivisanost

Kako da savladate svoju nemotivisanost

“Be miserable. Or motivate yourself. Whatever has to be done, it’s always your choice.”
Wayne Dyer

Nekim danima jendostavno ste od ranog jutra super motivisani. Sve vam ide lako, bez muke i velikog napora. Laganim koracima koračate kroz dan. Ništa vam ne pada teško.

Uh, obožavam takve dane, a vi?

Mada, ima i onih dana kada stvari ne stoje baš tako. Bezvoljni ste, a puno je toga pred vama što treba obaviti. Čini vam se kao da vam je na putu postavljen veliki broj prepreka, a na nogama nosite olovo. Svaki korak je usporen, nekad ga je gotovo nemoguće napraviti.

S obzitm da je i meni taj osećaj vrlo poznat, poseglma sam za pronalaženjem načina kako to prevazići. Postala sam u međuvremenu pasionirani gledalac i slušalac videa Brajana Trejsija koji me svaki put iznova oduševi svojim metodama i pozivom na akciju, jer bez akcije nema napretka.

Neke od metoda koje sam isprobala i koje i sama primenjujem kada zapadnem u dane i periode slabe motivisanosti, verovatno mogu pomoći i vama.

# 1 Ne čakajte da se motivacija pojavi i pozove vas na kafu

Probajte da u svakom danu uradite barem nešto koliko god vam to bilo teško. To može biti i odlažak u kratku šetnju od 10-ak minuta koja će vam razbistriti misli, kratko vežbanje joge od 15-ak minuta, slušanje nekog podkasta ili gledanje videa koji vas inspiriše. Ako danas niste baš zadovoljni kako vam protiče dan na poslu, napravite plan za naredni dan ili dva. Ali realan plan. Mali koraci svakog dana čini da se konstantno krećete, i imate osećaj da radite nešto korisno.

# 2 Razlažite sve na delove i njima gradite celinu

Kada zadam sebi neki cilj koji mi se čini ogroman, često sebe zapital da li ću imati dovoljno vremena, snage, energije, znanja, iskustva da ga savladam. Ili, da li uopšte da se upuštam u sve to. Ali, kada ga izdelim na komadiće, projekat podelim da delove, rasporedim po zadacima i danima, sve izgleda drugačije. Koliko god da je na početku izgledao nesavladiv, sada deluje potpuno suprotno.

# 3 Smanjite delovanje ometača fokusa

Analizirajte jedan svoj dan i zapišite šta vam je nepotrebno dugo odvlačilo pažnju, a da pri tome neke važnije stvari niste stigli da završite. Probajte da neke od tih stvari redukujete ili ih potpuno ukinete. Jedna od mojih izazova je bila potreba da sam stalno u toku šta se dešava na Facebooku. To sam rešila tako što sam čekiranje notifikacija i svog news feeda ograničila na 5-10 minuta jednom ujutru i jednom uveče. U danima kada ne radim, to čekiranje radim češće, ali se trudim da ne preterujem.

# 4 Ne ljutite se na sebe kada vam ne ide

Shvatila sam da je potpuno ok, kada mi nije dan. Kada sam bezvoljna i bez elana. Nekada sam se ljutila na sebe, jer mi nije bilo jasno zašto je juče bilo onako, a sada je ovako. Šta se to desilo, pa je došlo do te promene. Ali, prestala sam da se to pitam. Svaki dan je jedinstvena priča i nije vredno da gubim energiju na samoprekor.

# 5 Podsećajte sebe na svrhu onoga što radite

Kada imate manjak motivacije da nešto uradite, uvek se možete vratiti da svrhu i suštinu zašto to radimo. Ako imamo jasne odgovore na to koja je svrha ovoga što radim i zašto to radim, vrlo brzo se vraćamo na pravi kolisek. Svoje odgovore na ova pitanja možete zapisati na stikerima i zalepiti ih na neko vidno mesto kako bi vas podsetili i “ohrabrili” kada bude bilo potrebno.

Metoda koja je postala deo moje svakodnevice bez obzita da li sam motivisana ili ne je metoda zahvalnosti na svemu što imam i što mi se dešava. Ona je bez premca, pa nema svoj redni broj u ovom tekstu.

Imate li vi neku metodu da mi predložite? Šta vas pokreće kada izostane motivisanosti i elana? OVDE

error: Content is protected !!